Вештачка интелигенција (AI) постала је део свакодневног живота ученика и наставника. Она може да напише есеј, да објасни код или да предложи решење проблема. На први поглед, то делује као савршена помоћ – брже се завршава задатак, оцене су боље, а време се штеди. Међутим, истраживања показују да оваква пракса има и своју лошу страну.
Студија са Massachusetts Institute of Technology (линк) показала је да студенти који користе ChatGPT имају мању активност у можданим мрежама задуженим за когнитивну обраду. Другим речима, њихов мозак је радио мање него код оних који су писали сами. Још важније – они су се теже присећали садржаја својих есеја. Слично томе, истраживање Carnegie Mellon универзитета и Microsoft-а (линк) открило је да радници који се ослањају на AI улажу мање напора у критичко размишљање, иако им се ефикасност привремено повећава.
У школама се примећује парадокс: резултати су често бољи, али разумевање градива слабије. Анкета у Великој Британији (линк) показала је да шест од десет ученика сматра да им је AI ослабило школске вештине, док девет од десет признаје да им је помогло да развију бар једну нову – најчешће креативност или лакше обнављање градива. Професор Wayne Holmes са University College London упозорава на „когнитивну атрофију“ (линк) – постепено слабљење способности размишљања ако се превише ослањамо на технологију.
За ученике IT смера ово питање је посебно важно. Програмирање, алгоритамско размишљање и решавање проблема захтевају активан мозак. Ако препустите све AI-у, ризикујете да постанете само корисници алата, а не прави стручњаци. Најбољи приступ је баланс: користите AI да проверите код или да добијете објашњење, али увек покушајте да сами размислите и решите задатак.
AI је моћан савезник, али никада не сме да замени ваше размишљање. Управо у томе лежи разлика између „паметан алат“ и „лењ мозак“. Ако научите да га користите паметно – као подршку, а не као замену – ваше вештине ће остати снажне, а ви ћете бити спремни за изазове дигиталног доба.